Poremećaji funkcije štitaste žlezde.

Na rad štitaste žlezde utiče adenohipofiza preko tireostimulirajućeg hormona (TSH), i luči tiroksin, trijodtironin i tirokalcitonin.

Za sintezu ovih hormona je neophodan jod koji se unosi putem hrane, tj. iz spoljašnje sredine. Do poremećaja funkcije štitaste žlezde dolazi kada se nekontrolisano luče ili ne luče hormoni. Simptomi mogu biti razni.

Gojenje ili mršavljenje su simptomi koji odmah mogu da ukažu na probleme sa štitastm žlezdom.

Gojenje može nastati kao posledica niskog nivo tiroidnih hormona, a bolest koja nastaje zove se hipotireoidizam. Kod ove bolesti, često se opaža usporen rad srca. Takođe, ako dođe do nekontrolisanog lučenja ovih hormona, dolazi do naglog mršavljenja, rad srca je ubrzan,a bolest je hipertireoza.

Ono što je odmah vidljivo, i što odmah ukazuje na štitastu žlezdu je otok na vratu. Ovo se smatra jednom od opasnijih stanja štitne žlezde, jer se mogu stvoriti grudvice unutar žlezde, koje dovode do raka štitne žlezde.

Kako ovi hormoni utiču i na psihički razvoj, smanjeno lučenje može dovesti do umora, usporenog i depresivnog raspoloženja. Povišeno lučenje može dovesti do prekomernog znojenja i averziji prema toploti.

Takođe, simptomi oboljenja štitaste žlezde se često mešaju sa simptomima menopauze, pa jednostavan test krvi može rešiti tu dilemu.

Koje bolesti izaziva štitasta žlezda?
Sumnja na bolest štitaste žlezde se vrlo lako može ukloniti. Jednostavan test krvi može pokazati vrednosti hormona i lako videti da li štitna žlezda izaziva probleme u našem organizmu. Ako je TSH visok, to znači da je funkcija štitne žlezde niska, a ako je nizak, onda je funkcija visoka.

Neke od bolesti koje izaziva ova žlezda su:

1. Hašimotova bolest
Hašimotova bolest nastaje usled visokog TSH, odnosno kada je funckija štitne žlezde niska. To je autoimuni poremećaj u kojem telo napada štitnu žlezdu, pri čemu ona ne proizvodi dovoljno hormona. Ova bolest je često nasledna. Kao glavni okidači ove bolesti navode se virusi, infekcije, psihofizički stres, zračenje. Ono što je specifično za Hašimoto je to što je najčešće udružen sa drugim autoimunim bolestima, kao što su reumatoidni artritis, lupus, šećerna bolest, perniciozna anemija, Sjogrenov sindrom, celijakija. Na početku bolesti, zbog oslobađanja hormona štitaste žlezde iz njenih oštećenih ćelija, dolazi do pojave simptoma hipertireoidizma. Ovi simptomi traju nekoliko dana, do par nedelja, pa dolazi do pojave simptoma hipotireoidizma.

2. Gravesova bolest
Gravesova bolest je najčešći uzročnik hipertireoze. To je autoimuni poremećaj, koji napada štitnu žlezdu i izaziva oslobađanje visokog nivo tiroidnih hormona. Jedan od prepoznatljivih simptoma ove bolesti jeste otok iza očiju.

Koje su komplikacije kod poremećaja štitaste žlezde?
Ako se ne leči, hipotireoza može da podigne nivo holosterola u krvi i da dovede do raznih oboljenja, kao što je moždani udar ili infarkt. U težim slučajevima, može doći do gubitka svesti i do opasnog pada telesne temperature.

Kontrola hormona štitaste žlezde
Hormoni koji se kontrolišu kod provere rada štitne žlezde jesu TSH, FT3 i FT4, kao i antitela anti-TPO At i anti-TG At. U zavisnosti od terapije koju pacijent uzima za rad štitne žlezde, hormoni se proveravaju na 6-8 ili 8-12 nedelja.

Kako se leči hipotireoza?
Ako dođe do dijagnoze hipotireoidizam, lečenje se sastoji u vidu pilule. To obično dovodi do primetnog poboljšanja u roku od par nedelja. Dugoročan tretman može povećati nivo energije, sniziti nivo holesterola, i dovesti do postepenog gubitka težine. Većina ljudi sa hipotiroidizmom će morati da uzima hormone štitne žlezde do kraja života.
Najčešći tretman hipertireoze uključuje antitiroidni lek, koji ima za cilj da smanji količinu hormona koje proizvodi tiroidna žlezda. Lekovi se često moraju piti i nakon što problem nestane. Drugi lekovi mogu smanjiti simptome kao što su ubrzan puls i drhtanje. Druga opcija je radioaktivni jod, koji uništava štitnu žlezdu u roku od 6 do 18 nedelja. Kada se štitna žlezda uništi ili ukloni operacijom, većina pacijenata mora da počne uzimanje hormona štitne žlezde u obliku tableta. Uklanjanje štitaste žlezde može da izleči hipertireozu, ali je ova procedura preporučljiva samo ako antitiroidni lekovi ne deluju.

Pravilna ishrana za pravilan rad štitaste žlezde
Ishrana je veoma bitna za pravilan rad štitaste žlezde. Preporučuje se zdrava hrana bogata mineralima i vitaminima. Međutim, postoje namirnice koje utču tako da troše jod koji je zastupljen u telu, što je loše, jer je jod neophodan za rad štitne žlezde. Zbog toga treba izbegavati kupus, soju, brokoli, karfiol, kikiriki, jagode, spanać… Takođe, organizmu su potrebni antioksidansi, koje možemo naći u voću i povrću. To su borovnica, aronija, paradajz, paprika, trešnja. Veoma važno je unos ribe, koja sadrži omega 3 nezasićene masne kiseline, i jod koji je neophodan.

Preparat PRIMED 7 je napravljen po proverenoj recepturi na bazi meda i ekstrakta nezrelih plodova oraha. Sadrži očuvane sastojke nezrelih plodova oraha koji su u tradicionalnoj etnokulturi Balkana cenjeni kao izvor visokovrednih hranljivih i aktivnih fitosastojaka.

Ne sadrži veštačke boje, konzervanse i druge aditive.

PRIMED 7  se može koristiti:

• za otpornost organizma

• kod oslabljenje funkcije štitaste žlezde

KAKO DELUJE PRIMED 7 

Aktivni sastojci preparata povoljno deluju na otpornost organizma. Redovna upotreba preparata može povoljno da deluje na poboljšanje funkcije štitaste žlezde i smanjenje tegoba koje prate njenu oslabljenu funkciju.