Smanjena ili oslabljena funkcija štitaste žlezde (hipotireoidizam) predstavlja stanje u kome postoji nedovoljna količina cirkulišućih hormona štitaste žlezde (tireoidnih hormona).
Osnovna podela hipotireoidizma je na primarni i sekundarni. Primarni hipotireoidizam nastaje usled procesa koji se odvijaju na nivou štitaste žlezde. Sekundarni hipotireoidizam nastaje usled poremećaja na nivou hipofize.
Primarni hipotireoidizam
Zapaljenje tkiva štitaste žlezde
Kao jedan od najčešćih uzroka primarnog hipotireoidizma opisuje se zapaljenski proces unutar žlezde, koji vremenom dovodi do propadanja normalnog funkcionalnog tkiva žlezde i zamene vezivnim tkivom koje nema nikakvu hormonsku aktivnost. Najčešći od zapaljenskih procesa je Hashimoto tireoiditis. Hashimoto tireoiditis je autoimuno oboljenje štitaste žlezde, hroničnog i progresivnog toka. Zapaljenje nastaje usled stvaranja autoantitela usmerenih ka ćelijama štitaste žledzde.
Moguće je i infektivno zapaljenje štitaste žlezde, koje obično nastaje širenjem virusne ili ređe bakterijske infekcije sa okolnih tkiva (subakutni tireoiditis). Subakutni tireoiditis je prolazni poremećaj koji u najvećem broju slučajeva prolazi bez ikakvih trajnih posledica.
Drugi česti uzroci su smanjenje funkcionalnog tkiva operativnim ili drugim zahvatom sprovedenim u cilju lečenja nekog poremećaja.
Uklanjanje cisti, tumora ili “čvorića”
Operativno uklanjanje cisti, tumora ili nodusa praćeno je uklanjanjem većeg ili manjeg dela žlezde u zavisnosti od stepena izraženosti problema. Ukoliko se ukloni veći deo žlezde, preostalo, iako normalno funkcionalno tkivo, ipak nije dovoljno da pokrije potrebe organizma za hormonima, pa postepeno dolazi do pojave simptoma hipotireoze.
Primena radioaktivnog joda u lečenju bolesti štitaste žlezde
Jedan od načina lečenja Grejvs-Bazedovljeve bolesti jeste primena radioaktivnog joda. Radioaktivni jod se dominantno akumulira u štitastoj žlezdi i uništava ćelije koje nekontrolisano stvaraju hormone. Kao posledica primene radioaktivnog joda, pacijenti nakon epizode pojačane funkcije postepeno idu ka suprotnom stanju, odnosno progresivnom smanjenju stvaranja hormona koje nakon nekog vremena dovodi do potpunog prestanka funkcije štitaste žlezde.
Sem radioaktivnim jodom, štitasta žlezda može biti oštećena i zračnom terapijom tumora u predelu vrata.
Sekundarni hipotireoidizam
Kod sekundarnog hipotireoidizma problem postoji na nivou hipofize. U nalazu krvi se obično mogu naći niske vrednosti hormona T3, T4 i TSH. Klinička slika sekundarnog hipotireoidizma je uglavnom blaža, s’ obzirom na to da sporije napreduje opadanje nivoa hormona.
