Lekovi koji dovode do smanjene funkcije štitaste žlezde
Smanjena funkcija štitaste žlezde vrlo je čest zdravstveni problem, posebno kod žena. Najčešće je uzrokovana hroničnim zapaljenjem tkiva žlezde, autoimune prirode (Hashimoto tireoiditis). Međutim, postoje i neki lekovi, koji se koriste za lečenje različitih bolesti i poremećaja u organizmu, čija primena, za jednu od posledica ima poremećaj funkcije štitaste žlezde.
Neki od najčešćih lekova koji na neki način remete stvaranje i oslobađanje tireoidnih hormona su:
- Amjodaron
Amjodaron je lek koji se koristi u tretmanu poremećaja srčanog ritma (aritmije). Sadrži visoku koncentraciju joda. Unos visokih koncentracija joda može dovesti do inhibicije sinteze i oslobađanja tireoidnih hormona, kao i smanjenje periferne konverzije T4 u aktivni oblik T3, dovodeći do hipotireoidizma u 5-20% pacijenata koji koriste ovaj lek. Dakle, ukoliko kao jedan od lekova protiv aritmije koristite amjodaron, preporučljivo je povremeno kontrolisanje nivoa tireoidnih hormona. Jod je element neophodan za normalan rad štitaste žlezde, ali da bi ovaj proces ostao u fiziološkim granicama, unos joda mora biti optimalan. - Interferon alfa
Interferon alfa se koristi u tretmanu nekih malignih bolesti, kao i u tretmanu hepatitisa B i C. Kod malog broja pacijenata, zapažen je poremećaj funkcije štitaste žlezde kao prateći simptom primene ovog leka. - Interleukin-2 (IL-2)
Ovaj lek se propisuje određenim pacijentima sa metastatskim karcinomom ili leukemijom. Oko 2% pacijenata koji koriste ovaj lek, u nekom trenutku razviju hipotireoidizam. - Litijum
Litijum se koristi u lečenju depresije i bipolarnih poremećaja raspoloženja. Međutim, kako litijum dovodi do smanjenja stvaranja i oslobađanja tireoidnih hormona, kod određenog broja pacijenata (20-30%) dolazi do razvoja hipotireoidizma. - Antitireoidni lekovi
Sasvim očekivano, lekovi koji se koriste u tretmanu povećane funkcije štitaste žlezde (hipertireoidizam) dovešće do smanjenja aktivnosti ove žlezde. U nekim slučajevima, nakon tretmana hipertireoze dolazi do potpunog i trajnog gubitka funkcije tireoidne žezde, pa je neophodna primena hormonske supstitucione terapije.
Terapija pomenutim lekovima neće dovesti do poremećaja funkcije štitaste žlezde kod svih osoba koje ih koriste. Međutim, kako postoji značajan broj pacijenata koji u toku korišćenja ovih lekova razvije hipotireoidizam, preporučljivo je povremeno kontrolisanje nivoa tireoidnih hormona, kako bi se na vreme sprovele odgovarajuće mere u cilju otklanjanja ovih potencijalnih neželjenih reakcija.
