Jod kao uzrok i rešenje za bolesti štitaste žlezde
Štitasta žlezda proizvodi hormone T3 (trijodtironin) i T4 (tiroksin) koji regulišu metabolizam celog organizma. Uloga joda u ovom procesu je nezamenljiva, pošto T3 i T4 hormoni sadrže jod u sastavu. Kada nema dovoljno joda na raspolaganju, štitasta žlezda nije u mogućnosti da proizvodi dovoljnu količinu hormona. To stanje se naziva hipotireoidizam (oslabljena ili smanjena funkcija štitaste žlezde). Suprotno, kada štitasta žlezda proizvodi više hormona nego što je potrebno, razvija se stanje poznato kao hipertireoidizam (pojačana ili ubrzana funkcija štitaste žlezde).
Kako hormoni štitaste žlezde utiču na metaboličke procese celog organizma, i jedno i drugo stanje će se odraziti na funkcionisanje svih sistema i organa. Simptomi hipertiroidizma najčešće uključuju: uznemirenost, lupanje srca, ubrzan puls, podrhtavanje ruku, preznojavanje, nepodnošenje toplote, gubitak težine i dr. Simptomi hipotireoidizma uključuju: usporenost, depresivno stanje, usporen puls, stalan osećaj umora, usporenje peristaltike i zatvor, dobijanje na težini bez povećanog unosa hrane.
Najčešći uzrok hipertireoidizma je Grejvs-Bazedovljeva bolest (autoimuni poremećaj), zapaljenje štitaste žlezde (tireoiditis), čvorić ili više njih koji uspostave sutonomiju i počnu nekontrolisano da stvaraju hormone. Ređe, hipertireoidizam može biti posledica dugotrajne upotrebe lekova (npr. amjodaron, lek za lečenje aritmije, koji sadrži jod).
Balans je važan u svim aspektima života, pa tako i kada je ishrana u pitanju. S’ jedne strane, nedostatak joda je poznati uzrok tireoidne strume i hipotireoidizma, ali s’ druge strane, prekomerni unos joda takođe može imati negativne posledice. Ishrana u kojoj je zastupljeno previše namirnica bogatih jodom mogu dovesti do hipertireoidizma indukovanog jodom.
Kada je jod rešenje za hipertireoidizam?
Možda zvuči neobično, ali jod se može koristiti i u tretmanu pojačane funkcije štitaste žlezde. U slučaju tzv. tireotoksične krize, pod nadzorom lekara, u bolničkim uslovima može se primenjivati jod u obliku kalijum jodida (Lugolov rastvor). U ovom obliku i na ovaj način primenjen, jod može zapravo blokirati oslobađanje hormona štitaste žlezde i pomoći u tretmanu tireotoksične krize (tireoidne oluje).
U tretmanu nekih pacijenata sa hipertireoidizmom, koristi se radioaktivni jod. Radioaktivni jod koji se unosi u organizam dominantno se deponuje u štitastoj žlezdi. Ovaj jod deluje toksično, oštećujući tkivo štitaste žlezde koje prekomerno stvara hormone. Na ovaj način postiže se smanjenje stvaranja i oslobađanja hormona i smirivanje simptoma hipertireoidizma.
Optimalno je najbolje
Kao što smo pomenuli, i smanjen i povećan unos joda mogu imati štetno dejstvo na funkciju štitaste žlezde. Zbog toga, najbolje je biti umeren i kada je unos joda u pitanju. Kao deo zdrave, umerene i uravnotežene ishrane, pored joda, kod osoba sa oslabljenom funkcijom štitaste žlezde, savetuje se optimalan unos magnezijuma, selena i cinka.
