Hašimoto, bolest koja dolazi nenajavljeno
Broj obolelih od Hašimoto tireoiditisa, autoimunog oboljenja štitaste žlezde, poslednjih godina se značajno povećava. Od ove bolesti, koja je vrlo podmukla i nema jasne simptome, sve češće obolevaju i adolescenti.
Razlog za to nije samo povećanje broja okidača bolesti iz spoljašnje sredine, već i činjenica da pacijenti češće rade laboratorijske analize kojima se Hašimoto slučajno otkriva.
Samo ispoljavanje ovog oboljenja veoma je sporo, često neprimetno, počinje blagim uvećanjem štitaste žlezde koje se obično otkriva slučajno u rutinskom pregledu. Vrlo retko se pacijenti žale na bol ili neku nelagodnost u vratnoj regiji.
Hašimoto tireoiditis je veoma često autoimuno oboljenje koje se najčešće javlja kod žena, a sve češće se otkriva i kod adolescenata i sasvim mladih devojaka. Hašimoto tireoiditis potvrđuju antitireoidna antitela koja su prisutna kod većine pacijenata. Zanimljivo je da funkcija štitaste žlezde može biti uredna u momentu otkrivanja povišenih antitela i postavljanja dijagnoze Hašimoto tireoiditisa, a da se poremećaji mogu ispoljiti tek kasnije.
UVEĆANJE ŽLEZDE
Kliničku sliku bolesti karakteriše uvećanje štitaste žlezde, dok je njena funkcija smanjena. Ponekad se javlja bol i osetljivost žlezde. Uvećanje štitaste žlezde rezultat je autoimunog oštećenja koje dovodi do limfocitne infiltracije, fibroze i smanjene sposobnosti žlezde da produkuje hormone.
DODAVANJE HORMONA
Oko 90 odsto slučajeva hipotireoze nastaje zbog Hašimoto tireoiditisa koji karakteriše izražena limfocitna infiltracija štitaste žlezde. Atrofični tireoiditis predstavlja krajnju fazu Hašimoto tireoiditisa.
Hašimoto tireoiditis se ne leči, već samo prati. Lečenje se sprovodi tek kada se smanji funkcija štitne žlezde i tada se postepeno uvodi terapija. Hašimoto tireoiditis je oboljenje koje ne može da se leči, ali njegova posledica, smanjena funkcija štitaste žlezde može. Pacijentima se daje prirodni hormon kao zamena za onaj koji žlezda ne pravi dovoljno. Kako oboljenje napreduje, povećava se doza leka dok se ne postigne potrebna doza. Kontrole hormona FT4 i TSH u kasnijem periodu služe nam za dalje praćenje i korigovanje potrebne doze leka.
ISHRANA
Nedostatak joda u ishrani je glavni uzrok hipotireoze i zato je važno unositi jod kroz jodiranu so ili namirnice bogate jodom kao što su morski plodovi, riba, školjke…Na povoljan rad štitaste žlezde utiču brojni vitamini – vitamin C, E, B2 ili riboflavin, B3 ili niacin, B6 ili piridoksin, minerali cink i selen, aminokiseline tirozina koje se nalaze u mlečnim proizvodima, ribi, mesu, mahunastom povrću. Pacijentima sa hipotireozom savetuje se unos plave ribe, tune, skuše, haringe, lososa. Preporučuje se i veći unos žitarica, integralni pirinač, orašasti plodovi i suncokretove semenke. Od voća je važno unositi agrume – limun, mandarine, pomorandže, kao i banane, jagode i šljive, a posebno šargarepu i papriku. Savetuje se korišćenje maslinovog ulja, ribljeg ulja, mlečnih proizvoda sa dodatkom probiotskih kultura, zeleni čaj.