Važnost joda za organizam
Jod je mikronutrijent koji je neophodan za normalno funkcionisanje štitase žlezde. Bez joda nema ni sinteze hormona štitaste žlezde tiroksina i trijodtironina koji su neophodni za normalno odvijanje metaboličkih procesa u organizmu. U prirodi se jod nalazi u većim količinama u morskoj vodi, a u organizmu se najveće količine nalaze deponovane u štitastoj žlezdi. U organizmu se od celokupne količine joda 70-80% nalazi u štitastoj žlezdi. Jod se unosi u organizam putem hrane i preko kože. Morska voda, vazduh i zemljište uz morsku obalu su bogati jodom, a samim tim i povrće koje tu raste. Udaljavanjem od mora smanjuje se količina joda u zemljištu. Naše područje je siromašno jodom i jodiranje kuhinjske soli se nalazi u zakonskoj regulativi naše zemlje. Svaka so koja se nađe kod nas u prometu bez obzira na svoje poreklo treba da bude jodirana sa kalijum-jodidom u dovoljnoj koncentraciji, a na deklaraciji je potrebno da bude naveden rok upotrebe.
Prirodni izvori joda
So je najbolje dodavati u jela pri kraju ili nakon kuvanja jer se tokom kuvanja gubi oko 50% prisutnog joda. Nešto manja količina se gubi pečenjem i prženjem.
Najveća količina joda se nalazi u morskoj vodi, algama ( spirulina, hlorela…), školjkama, morskoj ribi, mladim nedozrelim plodovima oraha, a zatim u manjim količinama u jajima mleku i mesu. Kako ishrana bogata algama, školjkama i morskim plodovima nije tradicionalno deo svakodnevnog jelovnika našeg stanovništva česti su slučajevi nedostatka joda.
Posledice nedostatka joda na organizam
Nedostatak joda može da dovede do gušavosti (jedan od prvih vidljivih simptoma nedostatka joda u organizmu), hipotireoidizma, a simptomi koji se javljaju mogu biti: stalan osećaj umora i pospanosti, opadanje kose i obrva, gojaznost, suva koža, ali i neki oblici depresije. Izostanak ovulacije, a samim tim i neplodnost može da se javi kod žena koje imaju nedostatak joda i nizak nivo tiroidnih hormona. Takođe, nedostatak joda može da dovede do autoimune bolesti štitaste žlezde – Hašimoto tireoiditisa.
Ipak, bez obzira na jodiranje, zbog promena u načinu ishrane (osobe koje ne jedu so zbog visokog krvnog pritiska, vegani i vegeterijanci), te trudnice zbog povećanih potreba mogu biti posebno pod rizikom od nedostatka joda. Nedostatak joda u trudnoći, naročito u prvom i drugom trimestru može da dovede do mentalne retardacije, pobačaja i veće smrtnosti novorođenčeta. Nedostatak joda kod dece usporava njihov fizički i mentalni razvoj i zato je važno da se pravilan rad štitne žlezde prati još u najranijem detinjstvu.
Dnevna preporučena količina joda od strane SZO za zdravu odraslu osobu je oko 150 mikrograma.
Preporuke za ishranu kod hipotireoze
Osobe koje imaju hipotireozu bi trebalo da izbegavaju da jedu u velikim količinama brokoli, kelj, karfiol, kupus, odnosno goitrogene namirnice koje smanjuju apsorpciju joda. Umerena konzumacija ovih namirnica ne stvara nikave probleme i bolje je izbaciti prerađene namirnice pune aditiva i proste šećere koji provereno loše utiču na rad štitne žlezde, a nemaju nikakvu nutritivnu vrednost. Pesticidi i aditivi iz hrane usporavaju apsorpciju joda. Jod ima sposobnost da iz organizma uklanja teške metale i u tu svrhu se koriste veće doze od preporučenih.
Suplementacija tabletama joda treba da bude po preporuci lekara i nikako na svoju ruku.
Preparat PRIMED 7 je napravljen po proverenoj recepturi na bazi meda i ekstrakta nezrelih plodova oraha. Sadrži očuvane sastojke nezrelih plodova oraha koji su u tradicionalnoj etnokulturi Balkana cenjeni kao izvor aktivnih fitosastojaka kao što je jod u prirodnom obliku.
PRIMED 7 se može koristiti:
kod nedovoljne količine joda u ishrani
kod oslabljenje funkcije štitaste žlezde
za jačanje otpornosti organizma.
Aktivni sastojci preparata povoljno deluju na otpornost organizma. Redovna upotreba preparata može povoljno da deluje na poboljšanje funkcije štitaste žlezde i smanjenje tegoba koje prate njenu oslabljenu funkciju. Prirodni je dodatak ishrani koji u sebi sadrži jod.